Ako i bude biće kao sa LOTO - om.

Vidi, ne bih da ulazim u kvazipolitiku i populizam, to me ne zanima. Ali posmatrano sa stanovista iiskustava nekih mojih kolega i prijatelja iz Srbije sa bankama, stvari stoje ovako:

Finalnu rec o tome donose BANKE, a ne politicari. Banke su privatno vlasnistvo akcionara i svuda u svetu ponasaju se kao drzave u drzavi. Razlog je taj sto drzave zavise od banaka i njihovih para, a ne obrnuto.

Primer prvi - pre 15-20 godina moja koleginica, inace tada vec direktorka velike privatne IT kompanije, htela je da uzme stambeni kredit, maltene cim su banke pocele da ih daju. Tada jos uvek nije bila udata. Prvi razgovor u banci je bio hladan tus: "Zao nam je, ali kredite odobravamo samo zaposlenima u javnom sektoru. A za bracne parove uslov je da jedan supruznik radi u drzavnoj sluzbi". Nisu davali kredite ni ljudima koji su radili u stranim firmama za 5 puta vece plate nego sto primaju drzavni uhlebi, ali jbg - banke su trazile da barem jedan clan porodice bude uhleb. Ne znam da li je takav slucaj na snazi i danas, ali u to vreme je bilo tako. I to nije pisalo ni u jednom zakonu. Neki ljudi su se zalili, ali bez rezultata.

Primer drugi - ovo je skorasnje iskustvo. Prilikom kupoprodaje stana gde kupac uzima kredit ocekivali biste da kupac od banke dobije na racun pare u iznosu kredita, koje on potom uplacuje kupcu, poreskoj upravi (prenos apsolutnih prava), agenciji, notaru, advokatu ... kako se to radi u normalnim zemljama. Doduse, ima zemalja gde banke ne daju pare direktno kupcu na racun, vec ih uplacuju notaru koji je "clearance house" u transakciji izmedju prodavca i kupca. Tako je u Holandiji, prosao sam kroz to pre 18 godina kada sam kupio svoj stan. Ovde banka uplacuje pare na racun notara, koji je "lice od poverenja". Na dan primopredaje kupac i prodavac potpisuju papire pred notarom, zatim prodavac daje kupcu kljuceve (takodje pred notarom), a on potom uplacuje pare sa svog racuna na racun prodavca, a ujedno automatski uplacuje porez na prenos vlasnistva u ime kupca poreskoj upravi, troskove katastra, obracunava svoje troskove itd. Ako se desi neki kurslus izmedju prodavca i kupca, notar samo vrati uplacene pare banci, a ujedno postaje medijator za finansijsko razracunavanje izmedju prodavca i kupca - ko kome placa penale itd. Clearance house!

Ali u Srbiji ... pazite sad - bizarno do bola! U Srbiji banka trazi od prodavca da svoj stan zalozi kod banke pre prodaje (?!), kako bi bile sigurne da u krajnjoj instanci mogu da naplate dug tako sto ce prodavcu oduzeti stan. Znaci - u nekoj ekstremnoj situaciji teorijski moze da se desi da i prodavac i kupac ostanu bez stana. Mada, zvanicno tumacenje je da to ne moze da se desi i postoji i zvanicno objasnjenje zasto. Medjutim, neki advokati se ne slazu s takvim tumacenjem i vise puta su pokusali da lobiraju kod drzave da se ta problematika resi na nacin kao u drugim zemljama. Bilo je i ideja da se to radi preko notara, kao sto sam naveo gore. Ali jok - to nece da moze. Banke su rekle: "Mi tako necemo da radimo, mora ovako i nikako drugacije!". I ta glupost je ostala do danas.

Imajuci u vidu ta dva primera bas bih voleo da vidim kako ce to funkcionisati u praksi. Ali videcemo ...

@Beri
Mislim da grešiš u nekoliko stvari

1. Prvi krediti, ranih 2000-tih godina
Ja sam ih čekao kao ozeblo sunce. Posle 5.oktobra mislio sam - evo sad će! Ali nisu. Banke su i dalje bile jako skeptične i rezervisane. Kamate su bile ogromne a trebalo je naći i žiranta i još koješta.

Stvar je progurao Dinkić, na nekoliko načina.
- Oformljena je Nacionalna agencija za osiguranje stambenih kredita. Ovo je bila krajnja instanca za banke, kad nikako ne može da se namiri niti od dužnika, niti od zaloga (hipoteke)
Ovim je svaka banka bila, eto, 99% sigurna da je kredit naplativ, i ovim su kamate pale drastično. I dalje iznad razvijenog sveta, ali moglo se makar upoređivati

Takođe, u vreme Dinkića i sledeće je urađeno:
- Zakonski je dozvoljeno da se nekretnine kupoprodaju u evrima. I u ugovorima, i sama naplata.
- Žiranti su izbačeni iz priče.
- Hipoteka je morala biti samo 20% (ako se dobro sećam) veća od kredita.

Tako da, od oko 2006 god - stambeni krediti u Srbiji počinju da liče na prave stambene kredite, pa sam i ja 2007, na takav način stekao sebi krov nad glavom.

2. Jedno je keš kredit, a drugo su namenski krediti.
Kad kupuješ auto na kredit (samo kao primer) opet ne dobijaš pare na ruke, nego banka uplati prodavcu. (i ovo sam radio)
Stvar sa nekretninama je naravno komplikovanija, ali očekivati da se dobije keš na ruke, kad se podigne stambeni kredit - to nikako nema logike.
Ako si 'teo keš - traži keš kredit. Ne možeš da tražiš stambeni kredit, po ekstra povoljnim uslovima (dugoročno kreditiranje) a onda da odšetaš s parama u džepu.


3. Hipoteka se naravno zalaže pre puštanja kredita.
Ne smem da tvrdim da je tako svugde u svetu, ali nikako nema logike: "evo tebi pare, a ti kad budeš imao vremena, tu neki dan od nedelje, dođi pa upiši hipoteku u korist banke".
Možda je i postojala takva banka, ali je sigurno odavno bankrotirala.

Hipoteka, kao garancija kredita, ne mora da bude na nekretninu koje se prometuje.
Ja sam, na primer, kupio nekretninu koja nije bila uknjižena, pa nije ni mogla biti upisana hipoteka, pa je tako hipoteka upisana na neku drugu nekretninu.
Ipak u praksi se najčešće hipoteka upisuje na nekretninu koja se prometuje. Zato je banka u slučaju koji opisuješ pre puštanja kredita tražila da se upiše hipoteka.

Verovatnoća da banka stekne nekretninu u vlasništvo, kad se iz bilo kog razloga kupoprodaja ne obavi, a hipoteka upisana na banku je - 0%. Nikako ne može da se desi.

Cela procedura kupoprodaje nekretnine je prilično komplikovana i veoma stresna. Posebno kad se kupuje na kredit.
Ali, u zadnjih desetak godina, postupak se prilično "iskristalisao": agenti su dužni da steknu licencu, svaka agencija mora da ima advokata, ugovor overavaju notari, i u praksi, sve teče kako treba.

Čisto šibicarenje. Kao podsticaji za mlade, a u stvari se subvencionišu vlasnici nekretnina sa nenormalno prenaduvanim cenama i banke. Još jedan način da se izvuku pare iz budžeta i sirotinje.

Tu je povoljna samo ta prva godina koju u stvari opet plaćamo mi iz budžeta. Eventualno i tih narednih 5. I šta nakon 5 godina kad vidiš da ti je plata jedva dovoljna za hranu i komunalije, a za ratu ne ostane ništa. Stan ne možeš da prodaš ni da iznajmiš, a i da možeš do tad će možda cene stanova da se normalizuju pa tvoj stan na periferiji neće vredeti ni trećino od tih 100 000€. E onda će izvršitelji lepo da te izbace iz stana zajedno sa sve roditeljima iz njihovog pošto koliko vidim potrebna je garancija koja sigurno nije "ma moj Perica pošteno dete majke mi". A šta ako na to još euro skoči jer se i njegov kurs veštački drži niskim? Pošto koliko razumem kredit je vezan za €?

Da sam dovoljno mlad ko što nisam ja bih bežao od ovog kredita ko đavo od krsta. Ako se nekim čudom i desi da ovo bude povoljno vrlo dobro znamo koji mladi će dobiti to.

Naravno. Nisam nigde pročitao da je ZABRANJENO kupiti za keš.

Evo šta misle klinci...


https://www.instagram.com/share/_165BAcbq

Veličanstveni protesti! Prso je.

Nemam keša, i a da imam u BG ne bih kupio sigurno. Ali bih u tom slučaju da kupim opet prošao mnogo bolje nego ovi što se moraju da prihvate kredite. Biće to ko kad su ljudi uzimali stambene kredite u švajcarcima.

Ne trebaju mladima kredit. Treba im socijalni stanovi koje mogu i ne moraju kupiti. Treba ima posao a bez da moraju u stranku. Treba im toliko toga što ovde neće nikad dobiti sa Vučićem ili bez.

A NIKO ne spominje,

da moraš biti SVE VREME 100% zdrav! ....dok vraćaš kredit,

inaće ODE KUĆA !

Naravno, nije dekretom naređeno. Svako ko ne želi da kupi stan u Beogradu - ne mora da ga kupuje. Demokratija!
Vidi, kapiram ja da si ti protiv Vučića, kao svaki normalan stanovnik Srbije. Ali brate, mojne ove izlizane fore, ispadaš smešan. Firma u kojoj radim ima desetak osoba u kadrovskom odeljenju, i pravo da ti kažem, svi su u neprekidnoj potrazi za odgovarajućim kadrovima. Da li stvarno misliš da ikog pitaju za stranačku pripadnost?

i to RADUJU SE SVI ako uopšte nadju odgovarajuču osobu.

U pitanju je totalno zamazivanje očiju.

Evo šta se zna:
1. kredit od 75 do 100 hiljada EUR (isto kao što je Dinkić 2005. davao kroz subvencije za mlađe od 45 godina, samo što je tada za taj novac mogao i da se nađe stan)
2. Prve godine plćaš sam 124 evra mesečno, a država dodaje još 124 u slučaju kredita od 100000 (laž)
3. Prve godine kamata 1.5%, posle toga 6.5% (ima i kredita po boljoj stopi od ove)
4. Država izdvaja 400 mil EUR, jer, eto ne može više, a to će omogućiti da 5500 mladih dođe do stana. (laž)

Dakle, ako podelimo 400 miliona sa 5500, dobijamo 5500 kredita po 72727 EUR, štoje manje od 75000, a gde su krediti od 100000. Što znači, neće biti 5500 kredita, nego manje.
Drugo, ako za kredit od 100000 EUR plaćaš mesečnu ratu od 124 EUR, bukvalno, plaćaš samo kamatu na glavnicu. Posle prve godine i dalje duguješ 100000 EUR, pa to onda otplaćuješ po kamatnoj stopi od 6.5%
Treće, država ne daje 400 miliona evra kredita. Pare daje Poštanska štedionica, a država samo da Banci proviziju za obradu kredita.

Ukratko, kao deli pare široke ruke, u stvari daje naredbu poštanskoj da pusti 400 miliona EUR kredita, a država će da plaća prve godine poštanskoj novac za administriaciju kredita, a posle toga to su obični krediti, samo sa godinu dana grace perioda za koje se vreme plaća samo kamata po stopi od 1.5%

Za fiktivnih 75.000 evra, vraća se preko 150.000 realnih evra. Isto kao da se direktno uzme kredit, bez AvAv.

@djoka_l

HVALA i Bravo za post.

extra rAZJAŠNJENO !

pOz

Ma idi... Još smo mi krvi što smo teli demokratiju? (možda, mali sam bio tad) BTW ja sam za Vučića dva puta glasao. Nikad nije urađeno to što je trebalo 5. oktobra! Vučić čak nije ni bitan za to. Ja sam za to da on ostane doživotni predsednik, ali da mu se moć svede na to što je Toma nekad imao. Nije Vučić za sve kriv. Ko što njegova promena neće rešiti ništa.

Dobro šta treba da ispunim da se ispunim uslove u tvojoj firmi? Da imam višegodišnje iskustvo u programiranju? A gde ja to da steknem?
Znate i sami da sam hteo u legiju stranaca, da sam učio i naučio da napravim solidan web sajt. Naravno onda se pojave stranice gde svako budala može da uradi isto za mnogo manje vremena i bez ikakvog znanja.

Znači zaebi te fore. Pun mi je k svega, a pogotovo seratora koji govore "mladi neće da rade". Tvoja firma traži radnike? Evo ja hoću da budem radnik! Šta treba da znam i kolika mi je početna plata? (mada vrlo mi je poznata politika tih firmi koje stalno traže radnike)

Jedino mije žao što nisam otšao u tu ebenu leguju čim sam završio gimnaziju. Nego sam verovao u promene!!!

ne treba Prvo pitanje da bude:

- a, "Koliki je Moj deo?"

Ja kada sam se zapošljavao

--- Uopšte NISAM PITAO KOLIKA ĆE MI BITI PLATA.

Na razgovoru sam bio u petak,
u ponedeljak:

- Pravac na Posao!

Iznos Dinara sam video tek na prvom platnom Listiću.

Ne, živeću od klikera. Za iste ću da radim i tad plata neće da me zanima uopšte. Pa naravno da je najvažnije pitanje "kolika je plata?".
Ja na tržištu nudim svoj rad kao robu. Za to robu želim da dobijem određen novac. Svakako da mi je to prvo i najvažnije pitanje jer se taj odnos poslodavac-radnik najviše zasniva na tome. Ima i drugih stvari, ali broj 1 je kolika će biti plata? Kako god to zvučilo.

Living Light, kada bi mi neki poslodavac rako ko ti da eto nije lepo odmah da pitam za platu, o tom potom, bitno da se radi itd. Ja bih se pozdravio i istog momenta izašao. Možda je u nekoj prošloj državi i moglo sa takvim razmišljanjem jer je bilo očekivano da ćeš za svoj rad manje više bit plaćen pošteno. Plata i ako je mala na početku posle bi rasla, a ti bi stekao iskustvo i naučio posao.
Danas, veruj mi od tog nema ništa. Ako ti neko izađe sa takvim stavom to znači da će da te iskoristi maksimalno. Plaćaće te najmanje što može, iskoristiti maksimalno i na kraju ćeš sam napustiti bez napredovanja i bez nekog bitnog iskustva.

dok si u Kancelariji:

NAVEDI GDE SAM REKAO:

----BITNO JE DA SE RADI!

...i NE Izvrci odgovor!

Citiraj, podvuci, prepiši Radi sta hoces,
ali navedi mi OVO što tražim od tebe.

Vidi, u pravu si i ti ali i @Living

O čemu se radi? O tome da je za skoro sva zanimanja iskustvo dragoceno, čak i važnije od visine plate.

Evo na primer arhitekta/građevinac:

Završio studije? Super! Diploma! Yeee! I sad? Da li je u stanju da isprojektuje most, soliter, ulicu, kuću trospratnicu? Pa nije. Ne zna kako se to radi u praksi.
Da li može da nauči? Pa može, ako se kao pripravnik zaposli u nekom arhitektonskom birou. Gleda šta rade stariji inženjeri, učestvuje u projektu, nešto malo, uz kontrolu starijih.

Ko kome više treba u prvoj godini njegovog zaposlenja? Da li mladi arhitekta može nešto ozbiljno da doprinese birou? Pa ne može.
Više smeta, više vremena oduzima to što mu stariji objašnjavaju, pokazuju, upućuju nego što on stvarno nešto projektuje.

I koliku platu da mu daju? Što bi reko @Living - nebitno! Bitno je da je tu, da gleda i učestvuje u projektovanju.
Posle nekog vremena: godinu, dve, tri ... otkud ja znam, to je individualno, biće dovoljno zreo kao inženjer da stvarno samostalno radi i doprinosi zaradi biroa.
Jasno je da će onda i plata biti odgovarajuća.

Isto je tako i kad neko dođe i hoće da radi i autoservisu. Plata? Nebitno.
Budi redovan na poslu, uči od starijih. Počni sa zamenom ulja, vremenom uči i stasavaj.

Ja bih još dodao da je u SFRJ bilo toliko dobrog i stručnog posla da samo ko nije baš hteo nije ništa naučio a danas mladi ruku na srce u Srbiji baš i nemaju gde da ispeku zanat.

Dusane,

Ti si se malko kasno setio
da bi bilo dobro raditi:

ono sto se voli i od cega
moze pristojno da se zivi.
--------------------------------
umesto toga, ti bi:

da se zaposlis danas,
a za 30 dana da Ti primas
onakve kakav Si bio
pre mesec dana.

pa nece moci,