Evo ovako,
Unutrašnja jedinica,kada hladi,ima funkciju isparivača.Temperatura isparavanja zavisi od korištenog freona u klimi(može da ide i do -20).U njoj se znači,nalazi saćasti isparivač,koji je,najčešće izpresavijan u obliku slova C i ispod njega je ventilator,koji vazduh iz prostorije prevlači preko isparivača(tako ga hladi,isušuje i pročišćava) i baca ga ponovo u prostoriju.
Znači ohlđeni vazduh nema nikakve veze sa spoljašnjim vazduhom(što me često mušterije znaju pitati).

Vanjska jedinica u sebi ima kompresor(najčešće rotacioni) i kondenzator.Kada je klima na hlađenju taj se kondenzator zagrijava,i toplota se odvodi pomoću ventilatora.

Kada je klima uključena na grijanje,stvar je obrnuta. Unutrašnji isparivač ima ulogu kondenzatora,a spoljašnji kondenzato ulogu isparivača(pa se on hladi,i zato kod ovih jeftinih klima ne možete da se grijete kad temperatura ode u minus)

Još nešto jako važno. Klima kada grije troši gotovo isto struje kao i kad hladi.
(Većina ljudi,poučena iskustvima TA peći,misli da klima strašno puno troši kada grije)
Apsurdno,ali se klimu više isplati uzeti za grijanje nego za hlađenje...
Pozdrav.

salzem se sa postom iynad, samo da dodam da kada je najpotrebnija toplota tj. kada je spoljna temperatura niska, tada je toplotna pumpa gotovo neupotrebljiva.

Pa vidi,sve zavisi.
Tu se i vidi razlika u kvalitetu klime.
Ispod nule ti nece raditi ove lowbudget tipa Fuego,Trion,Okama.....
ALi prave firme,imaju sistem(Fujico,Corona,Fujitsu,Panasonic....)...ali i cijenu...
Naime,postoji senzor koji prati rad spoljašnje jedinice u grijanju.Kada se na nju zalijepi dovoljno leda,prestaje da grije,i pravi inverzni proces tj. provuče vreo plin kroz vanjsku jedinicu.To završi za minut i nastavi grijati.
Inače,profesionalno se bavim klimatizacijom,a kažem i iz ličnog iskustva.
Ovo zavisi od mnogo faktora,da ne pišem sada,ali
Npr. Zimus moja klima Carrier je sasvim fino grijala na -16!!!

Pozdrav.

Ne sumnjam ja u tvoju profesionalnost, ali kada je napolju -16 toplotni fluks na isparivacu je mali jer je razlika temperatura okoline i isparavanja mala, a sa time opada i koeficijent hladjenja koji je odnos grejne toplote i ulozenog rada koji pak razlika izmedju grejne toplote i toplote isparavanja. Inace one karakteristike koje daju proizvodjaci klima uredjaja za koeficijent grejanja i hladjenja se daju za optimalne uslove, a to su leti spoljasnja temp. od 28 - 32 stepena, a za grejanje od 5 - 7. Tako da pri niskim temperaturama spolja se trosi daleko vise struje, i onda toplotna pumpa gubi na ekonomicnosti u odnosu na TA peci.

Vidi teorija je teorija,a praksa je praksa.
Ali vidi ovu stvar.
Teorija je rekla da ću ja na minus 16 potrošiti struje kao i TA trojka,pa sam ja na najapajanje klime zimus skopčao mjerni sat.
Ako i on nije zaštekao,onda sam ja ipak u pravu.
a pokazao je sledeće: za deset dana (klima je radila otrilike od 7 ujutro do ponoći.Nekad duže,nekad kraće) sat je izmjerio 160.14 kWh.
Deklarisana snaga glime je 900W hlađenje, 930W grijanje.


Ono o potrošnji sam govorio čisto iz iskustva,nije imalo veze sa bavljenjem tim poslom.
Mislim,nije da mi je do prepirke,ali to je jednostavno ispalo tako.

ZABORAVLJATE
da je klima uređaj tzv. bašta mikroba. To znači da je neophodno kvalitetno i stalno održavanje. U suprotnom problemi, pored kojekakvih (sitnih/krupnih) kvarova, su veoma ozbiljni i zdravstveno opasni, bitno je kvalitetno sredstvo za održavanje spoljne jedinice, unutrašnje jedinice SVE što kod nas postoji ja sam lično probao i izuzetno sam zadovoljan

"Vanjska jedinica u sebi ima kompresor(najčešće rotacioni) i kondenzator.Kada je klima na hlađenju taj se kondenzator zagrijava,i toplota se odvodi pomoću ventilatora."

Da li mi neko moze dati semu toga. Zasto leti kada je najace suncevo zracenje nebi dovodoli toplotu do kondezatora koju smo prethodno pomocu suncevog kolektora sakupili?

Ovako stoje stvari: kompresor u vanjskoj jedinici prvo natlači plin, i on se zbog toga prilično zagrije. Plin iza toga dolazi u vanjski izmjenivač topline (s dodatnim ventilatorom), gdje se višak topline oslobađa, grije se okolni zrak. Dakle, vanjska jedinica grije okolinu već sama po sebi..

Iza toga plin dolazi kroz kapilaru u unutarnju jedinicu, gdje naglo gubi tlak i volumen, a time i temperaturu. Na taj način, oslobađanjem viška topline vani, imamo hlađenje unutar kuće.

Dodatno dovođenje topline sunca u tome procesu ne bi imalo efekta!

http://www.greenbuilder.com/sourcebook/HeatCool.html#ACTSPACECOOL

da li neko moze onda da mi objasni ovu semu ?

"Ovako stoje stvari: kompresor u vanjskoj jedinici prvo natlači plin, i on se zbog toga prilično zagrije. Plin iza toga dolazi u vanjski izmjenivač topline (s dodatnim ventilatorom), gdje se višak topline oslobađa, grije se okolni zrak."

Da nije ovde resenje umesto da ga pritiskamo da bi povecali temperaturu gasa mi mu direktno povecavmo temperaturu iz solarnih kolektora ?

Hvala na poučnoj diskusiji

Ja koristim sopstvenu terminologiju za unutrašnju i spoljašnju jedinicu. Mislim da su nazivi vrlo asocijativni.

- Unutrašnju jedinicu zovem respirator. Ovo je jednostavno suprotno od naziva aspirator koji označava uređaj za ventilaciju koji se postavlja iznad šporeta. Aspirator usisava vazduh, a respirator ga izbacuje. Ovo je vrlo asocijativno.

- Spoljnu jedinicu jednostavno zovem ventilator. Razlog je onaj veliki ventilator koji se nalazi u njemu, a koji svako može da vidi.

U kombinaciji nazivi ventilator-respirator su vrlo asocijativni tako da ih može koristiti svaki laik, a da ne dođe do zabune u razgovoru.

Mozes li samo da malo jasnije pojasnis uz veliku zamolbu...na sta konkretno,tj na koje karakteristike da obratim paznju pri kupnji klima uredjaja ali koji ce mi prvenstveno sluziti za grijanje prostorije od 35m3 (35 metara kubni).
Veliko hvala!!

obrati pažnju na inverter to je uređaj koji joj omogucava da greje do -15 i pošto će grejat celu zimu da je j po mogućnosti japanska da nebi izdala u nezgodno vreme