Analogno
Mehanizam ili metod kojim se podaci predstavljaju kontinualnim promenama fizičkih veličina i koji koristi ne-diskretne varijacije u frekvenciji, amplitudi ili fazi za prenošenje zvuka, signala, ili druge informacije.

Deskrembler
Elektronsko kolo koje vraća skremblovani (zaštićeni) video signal na njegovu originalnu formu. TV signali naročito oni emitovani preko satelita su često skremblovani radi zaštite od neautorizovanog (nelegalnog) korišćenja.

Digitalno:
Signal koji nosi informaciju sastoji se od niza jedinica i nula za zvuk, video, kompjuterske podatke i dr.

Distribuciona stanica (Hub)
Mesto za distribuciju signala u jednom delu celokupnog sistema, povezano sa glavnom stanicom. Kod većih kablovskih sistema koristi se više distribucionih stanica a veza sa glavnom stanicom može biti preko optičkog kabla dok u samoj distribucionoj stanici postoji mogućnost ubacivanja lokalnih sadržaja.

Enkoder
deo za zaštitno kodovanje

Fiber optika
Tanka transparentna vlakna od stakla ili plastike koja su obmotana materijalom sa nižim indeksom prelamanja i u kojima se svetlost prostire do detektora koji pretvara svetlost u električni signal.

Glavna stanica / Headend
Oprema koja obezbeđuje kablovske usluge na određenom području. U zavisnosti od veličine područja kablovski sistem može se sastojati od više glavnih stanica.

HFC / Hybrid optical – coaxial / Hibridna optičko-koaksijalna mreža
Telekomunikaciona mreža napravljena u kombinaciji optičkih i koaksijalnih kablova za dvosmerni prenos signala, većeg broja kanala, uz obezbeđivanje interaktivnosti i pouzdanosti.

KDS / Kablovsko Distributivni Sistem
Kablovsko Distributivni Sistem je komunikaciona mreža za distribuciju kvalitetnih televizijskih i drugih signala. Ova mreža je do skora bila jednosmerna (samo prenos signala ka pretplatniku), no sledeći najnovije svetske trendove postaje dvosmerna. Na ovaj način mreža postaje internaktivna (znači prenos signala i od pretplatnika) što omogućava pružanje velikog broja i drugih usluga korisnicima. Npr. Internet.

Kapler / Umnoživac
element za objedinjavanje protoka sa dva ulaza ili izlaza

CM / Cable modem / Kablovski modem
Uređaj priključen na personalni kompjuter koji omogućuje povezivanje na Internet preko KDS-a, i do 100 puta brži od modemske veze preko telefonskih linija..

Koaksijalni kabl
Kabl sa unutrašnjim provodnikom za prenos signala i spoljašnjom oblogom od aluminijuma kao uzemljenjem. Ova dva sloja su razdvojena izolacijom i mogu biti obmotani zaštitnom plastikom.

Mikro-savijanje
zakrivljenost ose optičkog vlakna nastale pri kabliranju i polaganju

Optičko vlakno
Medijum za prenos svetlosnog signala, malo slabljenje, otporan na smetnje

Optički filter
pasivna komponenta koja menja spektralnu raspodelu tako što sprečava ili apsorbuje određeni opseg talasnih dužina

Optički cvor
Spojna tačka u kablovskom sistemu gde se optički kabl spaja sa koaksijalnim kablom

PPV / Pay per view
Usluga «Gledaj sad, plati kasnije». Interaktivna usluga, mogućnost biranja ekskluzivnih emisija koje se distribuiraju samo onim korisnicima koji to žele.

Pigtail
završni optički kabl, tj. odrezak optičkog kabla sa jednim vlaknom

Protokol
način za razmenu podataka.

STB / Set Top Box
Elektronska oprema koja se koristi za obradu signala u domu korisnika, smeštena u kućište koje je najčešce na TV aparatu, po čemu je i dobila ime. STB je povezan sa TV aparatom.

Skremblovanje
Elektronska zaštitna tehnika koja obezbeđuje da je TV signal vidljiv korisniku samo ako se obrađuje preko autorizovanog dekodera ili deskremblera.

Splajs (opticki spoj)
neraskidivi ili delimično raskidivi spoj u svrhu sprezanja (prenosa) optičke snage između dva vlakna

Spliter
Razdelnik, pasivni uređaj, koji uz malo slabljenje deli ulazni signal na dva ili više izlaznih.

ZAS / Zajednički antenski sistem
Poznatiji kao CATV i često (pogrešno) nazivan kablovska TV, gde zajednički antenski sistem opslužuje preko isključivo koaksijalnih kablova više TV aparata.

Vremenom su se izdvojile dve kompanije:
- državni PTT KDS i
- privatni SBB d.o.o. koji je u periodu 2000-2003. godine, objedinio nekoliko manjih operatera širom Srbije.

Privatna kompanija je suštinski preuzela titulu nacionalnog operatera od PTT koji je projekat kablovske TV započeo još pre 13 godina, pošto je uspela da stvori mrežu od blizu 250.000 pretplatnika. PTT KDS ima oko 72 hiljade pretplatnika i još oko osam hiljada ugovora koje nije ispunio, a neki od tih ljudi čekaju da dobiju uslugu koju su platili i po dve godine. Objašnjenje koje stiže iz PTT je da je razlog finansijske prirode, jer je posle kupovine akcija Telekoma od italijanskog partnera STET, na šta je otišlo oko 195 miliona evra, morao privremeno da zaustavi sve svoje projekte.

Cene uvođenja SBB kablovske TV variraju od grada do grada (140 do 290 dinara), u zavisnosti od ponude kanala, a PTT oko 95. I druge privatne kompanije naplaćuju oko 250 dinara mesečno. Osim pretplate plaća se i priključak i instalacija. Šolak tvrdi da su i sadašnje cene neodržive jer plaćanja stranim kanalima koštaju 1,2 evra po pretplatniku. Po njegovom mišljenju realna cena u regionu iznosi oko sedam evra mesečno, ako se želi unapređenje kvaliteta i vrsta usluga. I PTT i KDS u Beogradu imaju po pedesetak kanala, i nude kablovski internet. PTT za sada samo u Tošinom bunaru (1.300 korisnika) i Rakovici, a SBB u šest gradova Srbije, sa oko 8.000 korisnika.

Većinski akcionar SBB (80 odsto) je investicioni fond za jugoistočnu Evropu koji se povezuje sa Milijarderom Džordžom Sorošom. "U pitanju je investicioni fond, a ne fond za otvoreno društvo" naglašava Šolak. Drugi veliki akcionar je EBRD sa 10 odsto, a ostatak su manjinski inostrani akcionari. SBB je dostigao i kritičnu masu pretplatnika (sam ima dva puta više pretplatnika nego cela Hrvatska) pa je počela i lokalizacija stranih kanala na srpski jezik (titlovanje kanala Motors, Animal Planet, Diskaveri i sl.)

M. Obradović

Ukoliko zna neku literaturu vezanu za Kablovski Prenos Digitalnog Video Signala neka je navede ovde.
Interesuje me sve, potrebno mi je za diplomski. Dakle obrada, kodovanje, modulacije, prenos, spektri, opticki kablovi, sve sve. Unapred hvala.

Jedino sto sam ja uspeo da pronadjem je knjiga koju je napisao,ako se nevaram,Borislav Sesterikov a ime knjige je "SATELITSKA I KABLOVSKA TELEVIZIJA"
Knjiga je dosta davno napisana i ne sadrzi podatke o danasnjim KDS servisima kao npr. internet ali se moze po nesto i procitati u njoj.
Nesto vise podataka se moze naci u biltenima koje je izdavala jedna kompanija (moguce SAT-TRAKT ili sl.) ukoliko uspete da dodjete do njih,takodje i u pojedinim izdanjima casopisa "SATELIT TV VIDEO" je bilo korisnih informacija.

Ovo sto sto kod nas uvode (u pojedinim mestima ) se ne moze nazvati kablovskom televizijom vec prevarom.
Za kucni prikljucak od 12.000 din dobijamo snega u ogromnim kolicinama !

@ Aleksandar Marković

objasnjenje je odlicno, ali ono sto mene zanima je koliko to sve kosta.
zivim u jednom manjem gradu u BiH, koji jos uvijek zaostaje po pitanju kablovske tv.
imam nekih para i mislio sam da organizujem nesto, grad ima oko 50 hiljada stanovnika.
ono sto me konkretno interesuje je koliko mi kesha treba za to i u kom vremenskom roku je isplativo?
moj plan je kablovska tv + internet.
znam da mi sa satelitske tv kanale treba brdo risivera (za svaki kanal po jedan) a ove lokalne valjda lovim sa obicnom antenom?

u gradu trenutno postoji provajder kablovske tv koji u ponudi ima par lokalnih kanala i 3 satelitska (njemacka).
kvalitet slike je ocajan. ja sa ribljom koskom imam mnogo bolju sliku od kablovske.
da li se isplati krenuti sve ispocetka, provoditi instalaciju ili da pokusam otkupiti vec postojecu od te firme?
ta firma pokriva nekih 45% grada. oprema je vjerovatno zastarjela, a koliko poznajem gazdu pretpostavljam i da je rijec o najjeftinijim kablovima i ostalo.

htio bih da ponudim kvalitet a ne samo broj kanala.
procitao sam na forumu i nesto o bezicnoj kablovskoj tv, ali koliko sam skontao to je mnogo skuplje i cini mi se da kod nas nema dovoljno strucnih ljudi za pruzanje tehnicke podrske ili bilo kakvih zahvata.

napominjem da sam laik za sve ovo, samo imam zelju i nesto kesha. imam prijatelja koji se nesto konta u mreze pa ocekujem pomoc i od njega.

toliko.
post je mozda malo zbrkan, al' sam kratak s vremenom pa sam onako brzinski postavio par pitanja koja me najvise interesuju.
svaka pomoc je dobro dosla.

hvala

Pozdrav,

pre svega trebas dobiti dozvolu drzavnih nadleznih institucija za distribuciju sadrzaja. Najverovatnije za to moras imati rgistrovanu delatnost, firmu i biti clan nekog udruzenja kablovskih operatera inace daleko teze je dobiti dozvolu. Za Tvoj grad ovo zadnje samo pretpostavljam, nisam siguran potpuno.

Nadalje, moras imati ugovore sa televizijama o redistribuciji njihovih programa a zatim i tehnicke mogucnosti za prijem tih istih kanala. E to vec kosta izuzetno mnogo novaca, ne usudim se licitirati ali cifre za koje su se po Beogradu prodavali ugovori samo za kablovsku distribuciju su ogromne pa mogu zamisliti sveukupnu (ugovor napravis sa nekoliko zgrada/blokova i imas odredjeni broj korisnika a zatim to "trziste" ustupis za nadoknadu nekom pravom operateru).

Naredni korak je i odredjena lokalizacija za domace jezicko podrucje, pored samih ugovora o lokalizaciji, moras imati i tehnicke mogucnosti za realizaciju sto je opet neka stavka.

I kad imas sve to, onda sledi distributivni kompleks. Ovde razlikujes nekoliko nivoa "trosenja/investicija". Redovna kablovska televizija ima zahteve ka pukom prenosenju signala a to podrazumeva prevashodno distribuciju signala na pristupno-distributivne tacke, zavisno od propisa lokalne zajednice one mogu biti zicne, odnosno moraju biti bezzicne u delovima prelaska ulice recimo itd. Sledeca je stvar su pojacivaci signala koji prema tehnoloskim specifikacijama pokrivaju odredjene duzine distributivnog sistema, njih ces trebati kao pleve. Kablovi su mozda i najlaksi za izracunavanje troskova, slicno kao na svojoj kuci za obicnu antenu pa dodas jos oko 10m po stanu za unutrasnje pokrivanje i racunaj pomnozeno sa cenom metra duznog kabla. Konektori i slicne pratece stavke su takodje relativno laki za sracunavanje ali zatim sledi i sistem pay-TV komponenti. Ovo je sistem komunikacije sa dekoderima i odobravanje pristupa placenim sadrzajima, popularno skremblovanje i njegovo dekodiranje.

Izvini, ali mi je malo kasno za dalje pisanje, nadam se da si do sada vec odustao pa da ne moram pisati o problemima formiranja sluzbe tehnicke podrske, sluzbe instalacije na terenu, call-servisa, marketinga, racunovodstva, sektora naplate itd.

...a i ako nisi odustao, jos uvek Te ceka internet, to je za poseban odeljak pisanja ;)

hvala na odgovoru



:lol: :)

znaci, mnogo je jeftinije rjesenje da se kupi ili iznajmi postojeca mreza, od sada vec propalog operatera.
obnove njegovi ugovori, sklope novi...
ali i dalje mi treba neka okvirna cifra da znam koliko da mu ponudim...



ovo nije problem. funkcioner sam u vladajucoj stranci :)))

Pozdrav,

heh, pa taj argument je najpromenjivija kategorija od svih do sada navedenih :)

Zaista ne znam da ponudis, pokusaj da napravis racunicu na bazi publikovanih demografskih podataka za podrucje koje bi pokusao da pokrijes a od sadasnjih operatera da dobijes informacije o redovnosti placanja obaveza u regionima koje pokrivaju u gradu i imaces vec neke elemente za zatvaranje finansijske konstrukcije na bazi maksimalnog moguceg prihoda. Pogledaj pa neku slicnu cifru ponudi i sam, ono sto vidis da se moze prihodovati maksimalno za kvartal, ponudi kao osnovu za cenjkanje, tesko je sa distance razmatrati rentabilnost posla i eventualna ulaganja u smislu otkupa postojece mreze.

Ja bih licno tako pokusao da osmislim vrednost za ponudu.

nadam se da ce proci.cela ova prica je super ali odgovor za noisy je da moze da se radi.

Gde ima da se kupi u BG, koliko okvirno kosta i da li postoje neke zamene za komponentu Flomatik IT-2W-20 - Indoor TAP?
Ne znam tacan naziv ali pretpostavljam da je neka vrsta razvodnika.

unapred hvala na odgovor/u/ima