Probaj i na http://www.soleco.co.yu/

2003 godine je Vinca na sajmu solarne tehnike iznosila par svojih solarnih sistema, (za navodnjavanje, telekomunikaciju i sl.) ali nisam siguran da li su ih oni i pravili ili samo pakovali.

Ima li neko iskustva u samogradnji, mene zanima opcija grijanja vode u sklopu centralnog grijanja

Ako neko ima licno iskustvo, ako ne, neki link ... (cika Googleta sam vec pitao, pa me prva opcija vise zanima)

Srbi bi na grejanju mogli da uštede i 80 odsto energije kada bi umesto struje, drva i uglja koristili solarnu energiju, tvrdi Branislav Stevanović, predstavnik Udruženja za solarnu energiju "Ju solar".

[img][att_url][/img]

Solarno grejanje štedi pare

On dodaje da bi naša zemlja upotrebom sunčeve energije umesto uobičajenih goriva godišnje uštedela i do 5 miliona tona nafte i lož-ulja! Takođe, ušteda uglja i ostalih čvrstih goriva bi na godišnjem nivou prelazila 30 odsto.

- Kada pričamo o uštedi na godišnjem nivou, obično kažemo da ona iznosi 400 kilometara voznih kompozicija napunjenih nekim od neobnovljivih goriva, bilo da su u pitanju nafta, lož-ulje ili neko od čvrstih goriva. To su zlatne pare za budžet Srbije, ali naši državnici još uvek toga nisu svesni - kaže Stevanović.

Prema postojećim podacima, Srbija godišnje ima između 220 i 260 sunčanih dana. Po ovom principu, dodatna goriva za grejanje vode bila bi potrebna tek tri meseca godišnje.
- Kada govorimo o tuđim iskustvima, dovoljno je istaći da se u Grčkoj, Austriji, Nemačkoj, Finskoj i Americi za svaki projekat izgradnje stambenog ili poslovnog prostora moraju navesti dva načina grejanja, od kojih je jedan obavezno na tzv. obnovljiva goriva, kao što su sunce, voda, vetar, biomasa i slično. Najbolji primer je činjenica da je sve vreme trajanja Olimpijade u Sidneju 2000. godine upravo pomoću solarne energije obezbeđivana topla voda za 15.000 stanovnika Olimpijskog sela. To je neverovatna ušteda električne energije - objašnjava Stevanović.

On ističe da se u periodu od marta do oktobra električna energija uopšte ne mora koristiti za grejanje vode. Istovremeno, tokom zimskih meseci i takozvanog zubatog sunca, upotrebom solarne energije uštedela bi se potrošnja električne energije za 20 do 30 odsto.

Solarno grejanje još uvek ne može u globalu zameniti postojeće sisteme za proizvodnju električne energije. Međutim, sadašnja tehnologija solarne energije može da proizvede 20 odsto potrebne električne energije za prosečno domaćinstvo.


Za nas ipak preskupo

Prema rečima Stevanovića, prosečnom domaćinstvu potreban je samo jedan solarni kolektor dimenzija 160 sa 200 centimetara kako bi sebi tokom cele godine obezbedila "besplatna" topla voda.

Ipak, kako upotreba solarne energije još uvek nije dovoljno prisutna u svetu, cena ugradnje solarnih kolektora, odnosno kompletnog solarnog sistema, skuplja je od standardnih sistema grejanja. Tako ugradnja solarnih kolektora za prostor od 60 kvadrata košta oko 50 evra po kvadratu, dok cena solarnog sistema koji bi se koristio za osvetljenje prostorija iznosi 100 evra po kvadratu.

- Problem je što su porezi na solarnu tehnologiju i dalje veoma veliki. Takođe, dok država subvencionira druge energetske sisteme, solarno grejanje se kod nas smatra isključivo privatnim preduzetništvom - objašnjava Stevanović.

M.M.

Canadian Researcher Invents New Solar Cell

http://story.news.yahoo.com/ne...p;u=/nm/energy_canada_solar_dc

Mislim da su ustede moguce ali isto tako mislim i da je taj prilicno preterao u procentima!Ja sam licno postavio jedan radio na jednoj planini i vlasnik je kupio za dobre kupio solarne panele i to je nekako radilo ali zimi nikako!Doduse i on je imao zahtev za neprekidnim napajanjem pa je to dodatno otezavalo stvar!Epilog-platio je covek ri kolimetra mreze uz planinu a ovu opremu /za/sada /bezuspesno/prodaje!

U_M evo odgovor na tvoje pitanje. Imam solarni sistem več 12 godina, pa ču ti prvo nabrojiti iz čega se sastoji: 4kom kolektora po2m kvadratna-ukupno 8m kvadratna, solarni bojler SAT 302 duo (300l) crpku, i rastezni lonac. Bojler ima mogučnost grijanja vode jasno potem sunca, od peči centralnog ili direktno elektrikom. U bojleru je elektronika (2 diferencialna termostata), koja aktivirata pumpe-ili solarnu ili onu vezanu na peč. Ja sam naštelao svoje elektronike da se aktiviraju, čim je temoeratura kolektora veča od one u bojleru. Sasvim je točna informacija, da to pokriva potrebe jedne obitelji(3 člana) i stroja za pranje sudža, kojeg imam vezanog na toplu vodu od marta do oktobra. Može biti, da koje dane nema sunca(mart i oktobar), pa tada dogrijem vodu iz centralnog, jer u takvim danima je hladno, pa to i nije preveliki problem. U Sloveniji, odakle ti pišem nemamo toliko sunčanih dana kao vi, pa su rezultati takvi. Nisam ti rekao, da je smer kolektora 45 stupnjeva prema zapadu, što nikako nije najpovolnije. Sada ču ti objasniti, kako izgleda grijanje vode, kad je zima. Pumpa se u suprotnosti s opčim mišlenjem dosta često pali. Jasno je, da u zimi sunce nema takve snage, pa dan je kratak. Ja to razdoblje nazivam dobom predgrijavanja vode. Ako si imao mogučnost meriti temperaturu vode, koja dolazi u kuču, kad je zima, onda znaš, da je to samo 5 stupnjeva (u bloku se zagrije na putu do pipe-slavine, jer prima energiju iz okoline). Prije vremena sam izračunao, da je za zagrijavanje 300l vode za 20 stupnjeva potrebnih 9kWh! E pa sad kolko je sunca, tolko dobijem. Stoga se nemoj čuditi, da idem na krov čistiti sneg iz kolektora, kad prestana snježiti. Kad me je "dobri" komšija prvi put vidio na krovu i nije dobro vidio šta radim je dojurio i pitao ko s topa: jel ti crkla salonitka? Nije, ali sačekaj malo, pa češ nešto vidjeti. Odvedem ja njega do bojlera i kažem: dodirni tu cjev, što ide od kolektora do bojlera(tada još nije bila izolirana). Iz njega je izašlo samo pi..aaa i odvoji mu žvaku! No, malo me zanelo, pa da dovršim to sa zimskim razdobljem. Sistem radi super za vedrih dana, iako je mraz (učinak iznenadžujuč). Slabije kad je jasno ali ima sumaglice. Povremeno se aktivira, kad je temporatura iznad nule, pa da se sunca uopšte ne vidi kroz oblake ali oblačnost ne smije biti predebela. U tom slučaju ne možeš očekivati veči dobit od 10 stupnjeva, pa i 5 je nešto!
Sada odgovor na jedno pitanje, koje mi nisi postavio. Dali bi se u situaciji, da su ti poznate sve strane solarnog grijanja odlučio za nabavku ili samogradnju? Odgovor je samo jedan:da, ili jedno ili drugo! Istina je, da je nabavka skup projekt, za koji je teško tvrditi, dali se izplati za 5, 6 ili 7 godina. Neki tvrde prije, neki kasnije, a ja tvrdim, da je istina izmedžu! To je tema, o kojoj imaju najviše riječi oni, koji takav sistem nemaju. Da ne zaboravim! Kod nas u SLO država sofinancira nabavku takvog sistema sa 30kSIT po kolektoru, koji inače košta nekih 75kSIT (radi kiotskog protokola). Za bojler nemam informacije o sofinanciranju pa neču ništa reči. To pišem radi toga, jer možda i kod vas postoji sofinanciranje, samo da ljudi to ne znaju (znaju pa oni sa punim džepovima, pa se fond izprazni, kad raja dodže na red!). Ako se dobro sečam, je netko gore pitao za link o samogradnji. Imam samo slovenački, ali ima nekoliko fotografija pa bi možda kome koristio: naredisam.com. Još samo jedan odgovor prethodniku, kako je netko investirao u solarni sistem, pa ne radi. Možda če mu pomoči moje iskustvo, ali nešto mi govori, da ima vazduh u sistemu, pa nema cirkulacije. Pumpa je namjenjena samo cirkulaciji(isto ko centralno grijanje), pa ne izgura vazduha(ajntlifta). Kod mog sistema je temperaturna razlika med odvodom in dovodom iz kolektora oko 5 stepeni (cijevi izmedžu bojlera i kolektora cca 20m ukupno). Ako je razlika u temperaturi mnogo viša, onda je to to što sam opisao. Neznam, jel napunio sistem vodom, jer u njega spada antifriz(neotrovni, za solarne sisteme). Ako je sve uradženo kao što je prikazano na solarnisistemi.com, onda mora raditi. Jedino na skici pumpni sistem ne mogu vidjeti, dali je u sistemu protipovratni ventil, koji onemogučuje cirkulaciju, dok je sistem u fazi mirovanja. Bez njega bi termosifonsko preko noči hladilo toplu vodu iz bojlera, pa bi ujutro bila skroz hladna!Srdačan pozdrav iz SLO