[ Aleksandar Marković @ 18.10.2004. 15:31 ] @
Na vrhuncu Hladnog rata, američki špijunski sateliti hvatali su "instant Kodak momente" po celoj planeti. Danas, 40 godina kasnije, hiljade špijunskih fotografija koje su načinili ovi, nekada super tajni sateliti, našlo se na Internetu (http://earthexplorer.usgs.gov) dostupno svima...

Američka Nacionalna agencija za slike i mapiranje (National Imagery and Mapping Agency ili kraće NIMA) svojim potezom iznenadila je i obradovala istraživače. Iz bunkera je izvađeno na svetlo dana oko 50.000 slika snimljenih tokom špijunskih misija šezdesetih, sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka sa dva američka špijunska satelita. Dok se istoričari nadaju da će uz njihovu pomoć otkriti neke od tajni Hladnog rata, geolozi i zaštitnici životne sredine upotrebiće ih za praćenje promena na Zemlji i procenu kursa globalnog zagrevanja. Slike načinjene iznad Kine mogu rasvetliti do koje su mere Kina i Sovjetski savez sarađivali tokom rata u Vijetnamu. Postoji više načina na koje naučnici mogu na da dođu do važnih informacija sadržanih u starim slikama. Jedan od njih je detekcija promena u krajoliku. Tako, na primer, ispitivanje slika Sibira iz 1963. godine može pokazati do kojih se geografskih širina prostirala smrznuta tundra. Uočavanje njenog eventualnog povlačenja na fotografijama novijeg datuma može ukazati na otopljavanje. Naučnici su već upotrebili ovakve fotografije za proučavanje ponašanja ledenog pokrivača Antarktika.


NIMA podržava Vladu SAD u pokušaju da se veći broj istorijskih informacija, koje su dugo bile dostupne samo obaveštajcima, oslobodi tajnosti i stavi na raspolaganje svima. Cilj ovog poduhvata je promocija otvorenog načina upravljanja američke vlade, opravdavanje investicija poreskih obveznika u nacionalnu bezbednost, kao i omogućavanje pristupa naučnicima ovom korisnom i jedinstvenom izvoru informacija.
Ovo nije prvi put da su poverljive fotografije snimljene iz svemira date na uvid američkoj javnosti. Bivši predsednik Bil Klinton i podpredsednik Al Gor pokrenuli su 1991. godine inicijativu koja je četiri godine kasnije rezultovala "oslobađanjem" prve serije od oko 860.000 slika snimljenih sa satelita iz tzv. CORONA programa. Pre ovoga, nijedna fotografija sa špijunskog satelita nije bila dostupna javnosti. Štaviše, američka javnost nije ništa znala o tajnoj aktivnosti satelitske prismotre sve dok 1978. godine predsednik Džim Karter nije otkrio da se SAD u kontroli naoružanja oslanja na nju. Satelitski špijunski program igrao je značajnu ulogu u kreiranju američke spoljne politike prema zemljama kao što su bivši Sovjetski savez i Kina. Današnja administracija nastavlja kurs Klintonove u vezi sa slikama, uprkos tzv. ratu protiv terorizma koji još uvek traje.

Još od neočekivanog napada Japanaca na Perl Harbur 1941. godine, zvaničnici američke vlade tražili su način kako da se reorganizuje obaveštajni sistem zemlje. Službenici Ministarstva rata i Ureda za naučna istraživanja i razvoj složili su se da bi uspostavljanje istraživačkog centra pomoglo efikasnije prikupljanje obaveštajnih podataka, jer bi takva organizacija spojila naučne metode istraživanja i vojnu strategiju. Oformljen u decembru 1945. godine, projekt RAND (sačinjen od naučnika, inženjera, matematičara i psihologa) pružao je savetodavne usluge vladi u razmatranju delovanja potencijalnog neprijatelja. U periodu od 1955-1958. godine, Amerikanci su sprovodili misiju špijunskog aviona U-2 iznad teritorije Sovjetskog saveza radi procene vojnih kapaciteta zemlje. RAND je predložio različit tip istraživanja - veštačke satelite koji će snimati fotografije iz svemira. Nepoljuljan uspehom lansiranja ruskog veštačkog satelita Sputnjika, u oktobru 1957. godine, predsednik Ajzenhauer ovlastio je C.I.A.-u da tajno razvije špijunski satelit koji će štititi interese SAD. Zahvaljujući tehnološkom napretku na poljima razvoja radarskih sistema, računara i raketnih motora, ubrzo je stvoren satelitski sistem izviđanja. Centralno mesto zauzimala je CORONA. U periodu od 1959. do 1972. godine, lansirano je 145 CORONA satelita namenjenih otkrivanju važnih vojnih tajni Sovjetskog saveza i drugih, po SAD potencijalno neprijateljskih, stranih zemalja.

Tokom ovih 13 godina, CORONA sateliti slikali su vojne ciljeve i vraćali eksponirani film nazad na zemlju u ojačanoj kapsuli, obezbeđujući značajne informacije. U jednom danu CORONA je dala više fotografija Sovjetskog saveza nego ceo U-2 špijunski program. Američki lideri koristili su podatke dobijene sa satelita radi formiranja specifičnih strategijskih inicijativa. Sateliti su dokazali da Rusi u to vreme nisu raspolagali sa stotinama balističkih projektila, kako se javnost plašila, već da se pre radilo o brojci između 25 i 50 komada. Ipak, ovaj dokaz skrivan je godinama. Sve u svemu, CORONA program koštao je Amerikance oko 850 miliona dolara.

CORONA (KH-1, KH-2, KH-3, KH-4, KH-4A, KH-4B), ARGON (KH-5), i LANYARD (KH-6) sateliti služili su prvenstveno za procenu stanja proizvodnje strateških bombardera i balističkih projektila u Sovjetskom savezu, kao i njihovog angažovanja. Sateliti su koristili kanistere za film koji su ispuštani na Zemlju u kapsulama. Dva mala padobrana koja su se otvarala prilikom pada kapsule služila su za njeno usporavanje. Kapsule su padale u okean, sa čije su površine prikupljane. Pošto su ubrzo i sovjetske podmornice počele da "pecaju" kapsule, promenjena je tehnika njihovog prikupljanja. Kapsule je hvatao (ponekad uz dosta muke) prilikom pada specijalni avion Vazdušnih snaga C-119 i vraćao ih na Zemlju, gde su film dalje obrađivali tehničari CIA-e. Upotrebljavani su crno-beli filmovi, osim malih uzoraka infracrvenog i filma u boji, koji su nošeni u nekim misijama u eksperimentalne svrhe. Prvo lansiranje iz CORONA programa objavljeno je od strane Vazdušnih snaga SAD kao lansiranje satelita u seriji DISCOVERY. Program DISCOVERY je opisan kao pokušaj razvoja satelitske tehnologije, a u stvari radilo se o masci za CORONA fotografske misije. Ipak, i Discovery program imao je praktičnu stranu. Služio je za izvođenje probnih letova bez uzimanja fotografija radi verifikacije tehnologije i nalaženja rešenja za određene tehničke probleme koji su se javljali u CORONA seriji. Izvedena su i 2 leta radi testiranja senzora za satelitski sistem za rano uzbunjivanje MIDAS. Nakon 38 misija, DISCOVERY program je ugašen, a veo tajnosti obavio je sve misije fotografske prismotre i slične probne misije. Oznaka KH (KeyHole ili ključaonica) upotrebljavana je za sve satelite koji su učestvovali u izviđačkim misijama. Broj koji je sledio iza oznake određivao je tip kamere upotrebljavane na satelitu. Ovaj sistem označavanja ušao je u upotrebu 1962. godine sa četvrtim sistemom kamera, a prethodnici su označeni kao KH-1, KH-2, i KH-3. Malo raspoloživih informacija ima o različitim dizajnima satelita, dok neki detalji o različitim sistemima kamera ipak postoje.

Rani sistemi (KH-1, KH-2, KH-3 i KH-6) nosili su jednu panoramsku kameru, dok su napredniji (KH-4, KH-4A, i KH-4B) nosili dve panoramske kamere usmerene pod uglom od 30 stepeni. Kamera KH-6 bila je programirana tako da se pomera i prekriva istu zonu dvaputa tokom fotografskog prelaza, čime je postizano stereo pokrivanje.
Pod šifrovanim imenom "GAMBIT", KH-7 satelit za prismotru obilazio je Zemlju od jula 1963. do juna 1967. godine i pravio Kodakovim aparatom slike dovoljno detaljne da su se mogli uočiti objekti na zemlji širine 0,5 do 1,5 metara. KH-7 postao je prvi obaveštajni satelit velike rezolucije. GAMBIT je startovao nakon pada Gerija Pauersa, u maju 1960. godine. Trebao je da zameni U-2 (špijunski avion koji je leteo na velikim visinama). Obavljeno je 34 do 38 uspešnih misija ovog satelita. Prema podacima koje je obezbedila NIMA, ključne mete KH-7 bili su kompleksi interkontinentalnih balističkih projektila, radarski sistemi, i razne vruće tačke širom planete. KH-7 je proizvod firme General Electric, a na orbitu je postavljan pomoću Lockheed-ove rakete. Celim programom upravljala je komponenta Nacionalnog ureda za izviđanje (National Reconnaissance Office ili kraće NRO) iz Vazdušnih snaga SAD.

Drugi satelit, KH-9, koji je leteo između 1973. i 1980. godine, bio je namenjen uglavnom mapiranju, sa prosečnom rezolucijom od 4 do 9 metara. Mape dobijene na osnovu 12 misija KH-9 satelita nalaze se već decenijama u zvaničnim vladinim mapama. Javnost je ne znajući koristila plodove ovih misija. Neke slike iz perioda od 1963. do 1980. godine nisu stavljene na raspolaganje jer se još uvek smatraju veoma osetljivim sa stanovišta nacionalne bezbednosti.

NRO je u septembru 2000. godine proslavio 40 godina postojanja. Na proslavi je odlikovano 56 pionira i osnivača koji su doprineli razvoju sistema za prismotru iz svemira. Danas NRO zapošljava oko 3000 ljudi iz raznih federalnih agencija (CIA, Nacionalna agencija za bezbednost, itd.). Specifični detalji o budžetu su poverljivi, a smatra se da je 2000. godine on iznosio preko 6 milijardi dolara. Analitičari procenjuju da je do sada potrošeno oko 200 milijardi dolara na dizajn, izradu, lansiranje i upravljanje špijunskim satelitima.

Da li je sa završetkom Hladnog rata NRO ostao bez posla? Bivši direktor NRO-a, Edvard Oldridž, sada predsednik Aerospace Corporation iz El Segunda u Kaliforniji, smatra da za Amerikance danas postoji više problematičnih tačaka i mesta na svetu koja zahtevaju veću pažnju nego ikada u prošlosti.

Oliver Terzić