[ Aleksandar Marković @ 06.12.2004. 16:41 ] @
| [img][att_url][/img] Sistem smešten u vojnoj bazi Fort Greli na Aljasci i vazduhoplovnoj bazi Vangenberg u Kaliforniji, čija je oznaka GBI, deo je globalnog štita i povezan je sa mrežom satelita i radara koji konstantno skeniraju nebo nad celom planetom. Po završetku Drugog svetskog rata visoka delegacija američke armije doputovala je u Evropu kako bi proučila tehnologiju balističkih projektila koje su nacisti koristili protiv saveznika. Studija koju su uradili preporučila je vlastima u Vašingtonu da se izgradi sistem protiv ovog oružja. Danas, skoro šest decenija kasnije i nakon više od 80 milijardi potrošenih dolara, Amerika ima deset sistema za presretanje projektila. Ipak, ti sistemi ne mogu u potpunosti da zaštite Ameriku od eventualnog masovnog raketnog napada. Rusija poseduje čak 700 interkontinentalnih balističkih nuklearnih projektila, Kina ima najmanje 50 takvih projektila, dok su još dve zemlje koje poseduju savremeno oružje saveznici Vašingtona - Velika Britanija i Francuska. Obaveštajci za sada nisu sigurni koliko su zvanični Pjongjang i Teheran blizu razvoja savremene raketne tehnologije. Obe države imaju projektile dometa 1.300 kilometara (Severna Koreja „no-dong“, Iran „šahab 3“). U avgustu 1998. godine Severna Koreja je šokirala svet pokušajem da u pomoć rakete tipa „taepo-dong 1“ lansira špijunski satelit u orbitu Zemlje. Obaveštajci tvrde da je Pjongjang nastavio rad na izradi interkontinentalnih projektila i da bi raketa tipa „taepo-dong 2“ mogla da bude dometa 10.000 kilometara kada se kompletira. Predviđeno je da u naredne dve godine još 20 sistema za presretanje balističkih projektila SAD razmeste na svojoj teritoriji, ali i na teritorijama saveznika. A. Petrović |